Odeljenje za proučavanje globalizacije za cilj ima da prikuplja i kritički promišlja znanja o globalnim društvenim fenomenima. Globalne društvene fenomene shvatamo u njihovoj punoj raznolikosti: od izučavanja globalnih elita i njihovih planova i delanja do trenodva u internet i pop kulturi. Pored pomenutog u okvire interesa odeljenja ulaze i pojave kao što su kreolizacija ili glokalizacija, koje su posledica sile globalizacije. Polazeći od uverenja da se globalni procesi ne mogu razumeti iz jedne disciplinarne perspektive, Odeljenje posebno neguje interdisciplinarni pristup, podstičući saradnju između različitih naučnih disciplina i tradicija.
„Globalizacija kao koncept odnosi se kako na sažimanje sveta, tako i na intenziviranje svesti o svetu kao celini.“ – R. Robertson (Social theory and global culture, 1992)
Upravnik odeljenja: Stefan Manojlović
GLOBALIZACIJA I PROTEKCIONIZAM IZ SVETSKO-SISTEMSKE PERSPEKTIVE: TEORIJA, IDEOLOGIJA I PRAKSA
Apstrakt Glavni cilj rada predstavlja analiziranje mesta i značaja protekcionizma u kontekstu globalnih odnosa centra, periferije i poluperiferije kako bi s. Na tragu teorije svetskog sistema i Polanjijeve ideje o državi kao uvek prisutnom faktoru koji utiče na tržišne ishode, pokazuje se da protekcionizam nije nikada izgubio na značaju niti je nestao u praksi uprkos donedavnoj ideološkoj dominaciji neoliberalizma koja ga se nominalno odricala. Istovremeno se…
Oruđa globalne elite
Decembar, 2025. Apstrakt Rad polazi od teze da je dominacija manjine nad većinom istorijska konstanta društvenog organizovanja, koju je Robert Mihels formulisao kao „gvozdeni zakon oligarhije“, te analizira kako se ovaj princip u uslovima savremene globalizacije ispoljava na transnacionalnom nivou. Oslanjajući se na teorijske uvide Vilfreda Pareta, Mihelsa i Pitera Filipsa, autor razmatra strukturu i kohezivnost globalne ekonomske elite, posebno njenu povezanost kroz finansijske korporacije i mreže…