Одељење за проучавање демократије баштини критички приступ разумевању процеса којим је описана политика XXИ века. Од старогрчке агоре до савремених сената, демократија је мењала облик, била хваљена, толерисана и критикована.
На трагу овога, Одељење за проучавање демократије бави се како историјским, тако и савременим тумачењима демократије, критиком и објашњавањем демократских процеса. Анализе структуре, услова, последица, актера, развоја и пропадања демократије остварују критички циљ овог одељења – критичко разумевање кључног концепта савремене политике.
“Демократије су увек биле призори немира и раздора; одувек су се показивале неспојивим са личном безбедношћу и правом својине; одувек су у основи биле онолико кратковечне у свој трајању колико су биле насилне у свој настајању”– Џејмс Медисон, Федералист бр. 10
Управник одељења: Андреј Стојановић
Две демократије Игара глади – Социјални и либерални демократски популизам
Увод Филм, као седма уметност, представља неку врсту кулминације различитих форма уметности, утолико што у себи укључује различите аспекте осталих шест врста уметности, које препознаје Ричото Канудо у свом раду из 1911. године Манифест седам уметности. Историја филма, иако миленијумима краћа од историје демократије и политичке теорије, прожета је покушајима приказивања и критиковања друштва. Италијански неокласицизам, покрети попут Црног таласа у Југославији, па на…
Економски и културни капитал као предиктори гласачког понашања у Србији и Француској: Обрасци гласања за политичку “левицу” и “десницу”
Увод Проучавање политичких преференција појединих друштвених група укључујући и класе, једна је од сфера којој су социолози у значајној мери посветили свој рад (на пример, Голдтхорпе 1968, Саундерс 1990, Липсет 1960). Један од значајнијих доприноса овој теми свакако представља Лазарсфелдова књига Пеопле’с Цхоице (1968), у којој пореди изложеност одређеном садржају путем медија са изборним понашањем (Атлагић у Стојиљковић 2010). На домаћем социолошком терену студије вредносних оријентација…
Егзистенцијализам, апсурдизам и демократски бог
Демократија — тренутно најпожељнији систем управљања у „западним друштвима“ поред својих многобројних схватања, проблема, полемика и облика у свом корену садржи кључне и у савременом контексту неретко занемарене, а супротстављене идеје. Без одуговлачења поставићу неколико питања која је вредно вратити у центар полемике о овом друштвеном уређењу, или систему управљања, како год. Најближи филозофски приступ дефинисању појмова и њихове (самоспознате) суштине, проналазим у Хегеловој дијалектици…
Никада нисмо били демократе
Никада нисмо били демократе Као свесна бића која комуникацијом граде свест о свету (под очигледним утицајем Барта или Витгенштајна) људи остају жртве етимологије. Када се етимологији придружи историјски развој идеја, долази се до провокативне тврдње à ла Фукујама или Бек, да никада нисмо били демократе, или боље рецено демократични. Ова тврдња не произилази ни из чега другог до идеје да се оно што називамо демократијом…
О немогућности коегзистенције социјалистичке мегаидеологије са „модерним“ мегаидеологијама: Распад мегаидеологија у Југославији и Вајмарској Немачкој
Октобар, 2025. Апстракт[1] Овај рад тежи да понуди теоријску основу за анализу развоја либералне, конзервативне и социјалистичке мегаидеологије, као фактора који неминовно обликују друштвену реалност различитих, и даље релевантних државних система. Сучељавајући појмове идеологије и утопије, и њиховим позиционирањем у односу на поменуте мегаидеологије описан је положај засебних мегаидеологије. Мегаидеологије не могу коегзистирати у савременом светском политичком систему због своје инхерентне конфликтне природе. Поред немогућности коегзистенције, социјалистичка…