Odeljenje za proučavanje demokratije baštini kritički pristup razumevanju procesa kojim je opisana politika XXI veka. Od starogrčke agore do savremenih senata, demokratija je menjala oblik, bila hvaljena, tolerisana i kritikovana.
Na tragu ovoga, Odeljenje za proučavanje demokratije bavi se kako istorijskim, tako i savremenim tumačenjima demokratije, kritikom i objašnjavanjem demokratskih procesa. Analize strukture, uslova, posledica, aktera, razvoja i propadanja demokratije ostvaruju kritički cilj ovog odeljenja – kritičko razumevanje ključnog koncepta savremene politike.
“Demokratije su uvek bile prizori nemira i razdora; oduvek su se pokazivale nespojivim sa ličnom bezbednošću i pravom svojine; oduvek su u osnovi bile onoliko kratkovečne u svoj trajanju koliko su bile nasilne u svoj nastajanju” – Džejms Medison, Federalist br. 10
Upravnik odeljenja: Andrej Stojanović
Dve demokratije Igara gladi – Socijalni i liberalni demokratski populizam
Uvod Film, kao sedma umetnost, predstavlja neku vrstu kulminacije različitih forma umetnosti, utoliko što u sebi uključuje različite aspekte ostalih šest vrsta umetnosti, koje prepoznaje Ričoto Kanudo u svom radu iz 1911. godine Manifest sedam umetnosti. Istorija filma, iako milenijumima kraća od istorije demokratije i političke teorije, prožeta je pokušajima prikazivanja i kritikovanja društva. Italijanski neoklasicizam, pokreti poput Crnog talasa u Jugoslaviji, pa na…
Ekonomski i kulturni kapital kao prediktori glasačkog ponašanja u Srbiji i Francuskoj: Obrasci glasanja za političku “levicu” i “desnicu”
Uvod Proučavanje političkih preferencija pojedinih društvenih grupa uključujući i klase, jedna je od sfera kojoj su sociolozi u značajnoj meri posvetili svoj rad (na primer, Goldthorpe 1968, Saunders 1990, Lipset 1960). Jedan od značajnijih doprinosa ovoj temi svakako predstavlja Lazarsfeldova knjiga People’s Choice (1968), u kojoj poredi izloženost određenom sadržaju putem medija sa izbornim ponašanjem (Atlagić u Stojiljković 2010). Na domaćem sociološkom terenu studije vrednosnih orijentacija…
Egzistencijalizam, apsurdizam i demokratski bog
Demokratija — trenutno najpoželjniji sistem upravljanja u „zapadnim društvima“ pored svojih mnogobrojnih shvatanja, problema, polemika i oblika u svom korenu sadrži ključne i u savremenom kontekstu neretko zanemarene, a suprotstavljene ideje. Bez odugovlačenja postaviću nekoliko pitanja koja je vredno vratiti u centar polemike o ovom društvenom uređenju, ili sistemu upravljanja, kako god. Najbliži filozofski pristup definisanju pojmova i njihove (samospoznate) suštine, pronalazim u Hegelovoj dijalektici…
Nikada nismo bili demokrate
Nikada nismo bili demokrate Kao svesna bića koja komunikacijom grade svest o svetu (pod očiglednim uticajem Barta ili Vitgenštajna) ljudi ostaju žrtve etimologije. Kada se etimologiji pridruži istorijski razvoj ideja, dolazi se do provokativne tvrdnje à la Fukujama ili Bek, da nikada nismo bili demokrate, ili bolje receno demokratični. Ova tvrdnja ne proizilazi ni iz čega drugog do ideje da se ono što nazivamo demokratijom…
O nemogućnosti koegzistencije socijalističke megaideologije sa „modernim“ megaideologijama: Raspad megaideologija u Jugoslaviji i Vajmarskoj Nemačkoj
Oktobar, 2025. Apstrakt[1] Ovaj rad teži da ponudi teorijsku osnovu za analizu razvoja liberalne, konzervativne i socijalističke megaideologije, kao faktora koji neminovno oblikuju društvenu realnost različitih, i dalje relevantnih državnih sistema. Sučeljavajući pojmove ideologije i utopije, i njihovim pozicioniranjem u odnosu na pomenute megaideologije opisan je položaj zasebnih megaideologije. Megaideologije ne mogu koegzistirati u savremenom svetskom političkom sistemu zbog svoje inherentne konfliktne prirode. Pored nemogućnosti koegzistencije, socijalistička…